Sta je Anarhija?
Reč anarhija dolazi od grčkog sloga (anarchia), što znači 'bez vladara' (prefiks an- znači 'bez', koren arch- se prevodi kao 'vlada ili vlast').
Anarhija je oblik društva u kojem bi se nastojalo poništiti svaki oblik nametnutog autoriteta; anarhisti veruju u čovekovu prirodnu sposobnost autokontrole u društvu. Postojanje društvenih pravila i ugovora nije isključeno u anarhiji, bitno je samo da je ta pravila i te ugovore slobodno odredila i prihvatila zajednica koje se ona i tiču i da nisu nametnuta odozgo, kao što se događa tamo gde jedni ljudi imaju veću moć od drugih.
Reč anarhija je često krivo korištena kao pojam haosa i nereda, dok istovremeno anarhična misao uživa velik broj poštovatelja, kao što je Noam Chomsky - poznati predstavnik MIT-a.
Temeljni princip anarhične misli se temelji na idealu krajnje slobode koja sprečava svaki oblik vladavine.
Ideja anarhije
Anarhija je skup antiautoritarnih odnosa među pojedincima i zajednicama.
Anarhija je takođe i istraživanje i eksperimentiranje horizontalne društvene organizacije koja se u potpunosti suprotstavlja i istovremeno nudi konkretnu alternativu aktuelnom sastavu moći kojeg anarhisti smatraju državnim, autoritarnim, hijerarhijskim, kapitalističkim, vojnim.
Anarhično društvo je bazirano na slobodnom dogovoru, na solidarnosti, na slobodnim udruženjima, na federacijama, na poštovanju pojedinca koji ne želi sudelovati u svemu tome, držeći se principa prema kojem odluke vrede samo za one koji na njih pristaju.
Jedno se anarhično društvo, dakle odriče zakona, naredbi, nameta, principa temeljenih na volji većine, predstavništava, diskriminacija, kazni, ratova kao metode rešavanja sporova, ostvarivajući vođenje i nadilaženje konflikata pomoću zajedničkih skupština ili osobnim rešavanjem nesporazuma i nagodbama među izravnim interesentima.
Posed i sredstva
Posed se uzima kao mogućnost korištenja stvari na dobrobit svih, a ne kao mogućnost da se ostalima te stvari uskrate. Anarhično društvo teži ostvarivanju principa "od svakoga prema mogućnostima, svakome prema potrebi." Vodeći računa o sredstvima kojima se raspolaže ta se rečenica može čitati i kao: "Od svakoga prema sposobnostima i namerama, svakome prema opštim mogućnostima.
Sukob i nagodba
Verovatno niti u anarhiji ne će biti isključivo mirnih situacija, realno je očekivati da će i dalje biti sukoba među ljudima, ali ta će međusobna suprotstavljanja biti kvalitativno drugačija od onih aktuelnih. U anarhičnom društvu pravda ne može biti povlastica jedne institucije, ona se nalazi u pronalaženju nagodbe, opšte ili pojedinačne, kolektivne ili individualne, među osobama. Nesuglasnost i konflikt se smataju normalnima i ljudskim; anarhično je potruditi se dogovoriti.
Konkretne osobe nasuprot apsolutnih institucija
Ideja anarhičnog društva nas, dakle potiče na razmišljanje o samoj ljudskoj društvenosti, tj. o odnosima među osobama, pa tako pokazuje koliko je izveštačena razlika između osobe i društva. Anarhično društvo se temelji na konkretnoj osobi i na njenoj sposobnosti da stvara društvene oblike; izbegava se svako utvrđivanje kroz proces odvajanja apsolutnih moralnih vrednosti i stvaranja struktura kojima su one svrha, čak i na štetu osoba.
Prema anarhičnoj misli potrebe za mirom, pravdom i blagostanjem ne mogu opravdati javne strukture moći kao što su država i vojska. Lično gledano, preispituju se čak i uvriježeni pojomvi porodice, škole i posla.
Pojam onoga što je dobro i poželjno može biti subjektivan, mnogolik, promenjiv i ne može se smatrati nadljudskim, kao niti oblikom prisile.
Društvo koje žele anarhisti odbacuje pravljenje mitova od ljudskih vrednosti i smatranje istih superiornima konkretnim muškarcima i ženama.
Organizacija i vlast
U anarhičnom se društvu jasno razlikuje organizacija od vlasti, autoriteta i hijerarhije. Počevši od činjenice da vlast, autoritet i hijerarhija daju samo prividnu slobodu i pravdu pošto se temelje upravo na suprotnom od slobode i suprotnom od pravde, u anarhičnom društvu se prati "Arijanina nit" antiautoritarizma prema organizaciji života u zajednici koja bi omogućila uvek bolje ostvarivanje individualnih i kolektivnih potencijala.
Dogovor, a ne samo pristanak
Anarhično društvo stoga nije društvo iznuđenog ili proizvedenog pristanka, nego društvo koje se stalno obnavlja dogovorom. Prema anarhičnoj misli samo sloboda rađa slobodu i samo pravda rađa pravdu.
Propaganda delom, terorisaje vladara
Neke su anarhične grupe i pojedinci u prošlosti bili sudionici raznih nasilnih manifestacija, čak i atentata. Jedan od najpoznatijih istoriskih primera je ubistvo Umberta I. Savojskog koje je počinio anarhista Gaetano Bresci izjavivši da je to učinio kako bi osvetio hiljade nevinih mrtvih koje je masakrirala kraljevska vojska u Milanu koju godinu prije toga. Taj način delovanja se zove "propaganda djelom" i bio je relativno popularan na prelazu iz 19. u 20. vek. Kasnije je međunarodni slobodarski pokret odbacio tu metodu smatrajući je više štetnom nego korisnom pa se propaganda delom više ne praktikuje već skoro sto godina.
No, ipak treba naglasiti i to da se često događalo (i događa se) da se anarhiste nepravedno osuđuje za takva djela, kao što je bio slučaj sa Saccom i Vanzettijem, osuđenima na smrt u SAD-u 1920-ih godina, a slično je završio i Giuseppe Pinelli u Italiji 1969. pa i Mumia Abu Jamal, takođe u SAD-u, koji na neodrđeno vreme sedi u zatvoru i čeka izvršenje smrtne kazne još od 1982.
U svakom slučaju, potpuno je krivo zbog razdoblja propagande delom reći da anarhisti jesu ili da su bili nasilnici i teroristi - rijetki su bili oni koji su se odlučivali na jedan takav čin i to su redovno činili iz očaja i uvek su pazili da ne nastradaju nevini ljudi, trebali su nastradi samo toliko im mrski vladari, htjeli su tako pokazati narodu da oni nisu nedodirljivi.
