Vrnjacka-banja
 
PrijemKalendarČesto Postavljana PitanjaTražiLista članovaKorisničke grupeRegistruj sePristupi

Delite | 
 

 Jovan Jovanović - Zmaj

Ići dole 
AutorPoruka
Savke
Admin


Broj poruka : 192
Datum upisa : 26.04.2009
Godina : 23
Lokacija : Vrnjacka banja

PočaljiNaslov: Jovan Jovanović - Zmaj   Ned Apr 26, 2009 11:00 pm



Jovan Jovanović - Zmaj (24. novembar 1833 — 3. jun 1904)
Pored Đure Jakšića, Zmaj je drugi veliki liričar srpskog romantizma.

Rođen je 1833 god. u Novom Sadu. Gimnaziju je učio u Novom Sadu i Požunu, a prava u Pešti, Pragu i Beču. Potom odlazi u Peštu za nadzornika zadužbine Tekelijanuma, gde istovremeno studira medicinu i izdaje satirični list „Zmaj“, po kome je i ime dobio. Kad je završio medicinu, živi kao lekar u Novom Sadu, Beču, Beogradu, Zagrebu i drugim mestima. U toku cele druge polovine XIX veka on je najobilniji srpski pesnik, urednik mnogih listova i časopisa i jedan od najistaknutijih nacionalnih radnika. Bio je veoma cenjen i voljen kao pesnik, ali bio je i osporavan. Ipak je ostavio poeziju koja ima trajne i neosporne vrednosti.
Dve najbolje zbirke njegovih pesama su Đulići i Đulići uveoci. Veliki broj njegovih šaljivih i dečijih pesama, štampanih po raznim listovima i časopisima, izišle su u dva izdanja celokupnih dela : Pevanija i Druga pevanija. Poslednje su štampane zbirke: Snohvatice i Devesilje. U prozi je napisao jednu pesničku legendu („Vidosava Branković“) i jedan šaljivi pozorišni komad („Šaran“). Zmaj je i prevodio dosta, naročito iz mađarske književnosti. Najbolji su mu prevodi mađarskog pesnika Aleksandra Petefija (rođenog Petrović). Pored ostalih pesama, od njega je preveo spev „Vitez Jovan“.

Iz nemačke poezije prevodi Getea („Herman i Doroteja“, „Ifigenija u Tavridi“) i s uspehom podražava Hajneovu ljubavnu liriku i epigram i orijentalsku poeziju Fridriha Bodenšteta („Pesme Mirca Shafije“). Od ostalih prevoda iz strane književnosti znatniji su mu: „Demon“ od Ljermontova i „Enoh Arden“ od engleskog pesnika Tenisona. Pored „Zmaja“, uređivao je još dva satirična lista: „Žižu“ i „Starmali“. Od 1880 pa do smrti izdavao je dečiji list „Neven“, najbolji srpski dečiji list tada.

Najbolji deo Zmajeve lirike su njegovi „Đulići“ i „Đulići uveoci“, u kojima je opevao nežnu i plemenitu ljubav prema svojoj ženi i tugu i očaj usled njene smrti i smrti njihove dece. To je poezija njegovih intimnih osećanja, kazana neposredno i toplo, njegov lični dnevnik prenet u stihove (Zmaj se oženio Ružom Ličanin kojoj je posvetio ovaj ciklus pesama pod naslovom Đulići, đul = ruža). Zmaj uopšte nije bio pesnik dubokih čeznuća i tragičnih zanosa. Vedrina, krepkost i razboritost — to su osobine njegova duha. Uz to, on je pesnik bogatog i raznolikog unutarnjeg života, koji sa čudnom lakoćom može da kaže ono što oseća i misli. On je bio pesnik smirenih i tihih porodičnih osećanja, koja su najbolje odgovarala malograđanskom društvu naših varoši iz druge polovine XIX veka. To je društvo imalo dubokog razumevanja za njegovu poeziju, rečenu prisno i pristupačno, i nije nikako čudo što je Zmaj proglašen za najvećeg pesnika.

Domaća sreća i kob inspirisala je ovog pesnika za najlepše stihove koje je dao, ne samo u „Đulićima“ već i u svojim dečijim pesmama, upravo u „pesmama o deci“. Nežan i dobar otac, čija su deca rano preminula, i uman čovek i veliki rodoljub koji zna vrednost podmlatka, on se, naročito poslednjih godina života, sav posvetio stvaranju poezije o deci i za decu. Taj deo njegove lirike je od osobitog značaja, jer je Zmaj ostao nenadmašni srpski dečji pesnik — „Čika Jova“. One imaju veliki moralni i poučni značaj; u njima su mnoge generacije prvi put počele da saznaju za ono što je istinito, dobro i lepo. Zmaj je imao naročita razumevanja za decu, umeo da se uživi u njihov način mišljenja i osećanja i da stvori poeziju koju deca razumeju i vole. To je didaktična, vaspitna poezija, ali i poezija koja ima umetničke vrednosti. U tim pesmama su dati realno i živopisno ne samo lepi već i ružni dečiji nagoni, ceo dečiji život. U njima deca poznaju sebe, proživljuju svoju intimnu ličnost, koja je dražesna, a i vrlo zagonetna. Snažno i reljefno, Zmaj je u kratkim i lakim lirskim pesmicama ovekovečio nekoliko dečijih tipova, kao „Pura Moca“, „Materina maza“, „Mali konjanik“ i druge. Kao pretežno intelektualan pesnik, Zmaj nije opevao u dečijem životu tragičnu stranu, već samo ono što razum može da zapazi spolja, što je komično. Kad se deca postave u te komične okvire, onda neminovno izazivaju bezazlen i vedar humor. Zato svi junaci Zmajeve dečije epopeje, zajedno sa domaćim životinjama, izazivaju osmejak i osveženje pri čitanju.

Istočnjačka poezija Zmajeva je uglavnom prevod ili prerada orijentalske poezije iz tuđih književ-nosti. Štampao je dve knjige istočnjačkih stihova: „Istočni biser“ i „Pesme Mirca Shafije“ (po Bodenštetu). Zmajevi prepevi su često bolji od originala, a ima i originalnih pesama. Naročito su lepe one popularne: „Lem Edim“ i „Selim-beg“.

Zmaj nije samo pesnik „Đulića“, dečije i istočnjačke poezije. On je pevao mnogo, o svemu i svačem:sva osećanja, sve ideje, sve događaje i mnoge ličnosti svoga vremena; „po njegovim pesmama može se najbolje razumeti duhovni život srpskog naroda od 1850 do 1900“. U tim svojim pesmama, rodoljubivim, programskim, didaktičnim i satiričnim, Zmaj je iznosio sve ono što je dobro i plemenito, krepio narod i potsticao na visoke ideale. On je, smelo i nepoštedno, žigosao porok i nazadnjaštvo. Njegova se satirična poezija odlikuje duhovitošću i retkom pronicljivošću. On je nesumnjivo najbolji srpski satirični pesnik, najobilniji inače, ma da u njegovoj satiričnoj poeziji ima i ličnog obračunavanja i kafanskih dosetaka.

Najraznovrsniji i najobilniji srpski pesnik, Zmaj je ujedno i najpopularniji. Od svih srpskih pesnika, on je najdublje ušao u narod, bio najviše čitan i najviše voljen. Građansko društvo je volelo njegov lak i pristupačan izražaj. Zbog te velike popularnosti stekao je glas najvećeg srpskog pesnika, ali mu kritika to nigda nije priznala, izuzev u samom početku. U izražaju — on je stvorio ogroman broj novih jezičnih i ritmičnih mogućnosti; time je nadmašio sve ono što je pre njega stvarano i udario sigurne temelje za nove pothvate. Značaj njegova talenta je poglavito u tome. Neiscrpan u izražaju, on je neiscrpan i u invenciji. On je bio plodan i darovit pesnik svoje generacije, svih njenih ideala i čeznuća, velikih kao i običnih i svakodnevnih. Otuda kod njega, pored najlepših pesama, nalazimo i veliki broj prigodnih i programskih pesama, često sa najpovršnijom i najbanalnijom sadržinom.

Umro je 1904 god. u Sremskoj Kamenici, u Sremu.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://vrnjacka-banja.ace.st
 
Jovan Jovanović - Zmaj
Nazad na vrh 
Strana 1 od 1
 Similar topics
-
» Jovan Jovanovic-Zmaj 1833-1904
» Dragan Jovanović

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Vrnjacka-banja :: Drustvo - Opste drustvene teme :: Biografije-
Skoči na: