Vrnjacka-banja
 
PrijemKalendarČesto Postavljana PitanjaTražiLista članovaKorisničke grupeRegistruj sePristupi

Delite | 
 

 .:Stefan Dusan:.

Ići dole 
AutorPoruka
Savke
Admin


Broj poruka : 192
Datum upisa : 26.04.2009
Godina : 23
Lokacija : Vrnjacka banja

PočaljiNaslov: .:Stefan Dusan:.   Ned Apr 26, 2009 10:04 pm

Stefan Uroš IV Dušan Nemanjić (oko 1308 — 20. decembar 1355). Srpski kralj 1331—1345. i prvi srpski car 1346—1355. Sin kralja Stefana Dečanskog.Kralj Milutin je zbog sukoba oko vlasti sa sinom Stefanom, ovoga uhvatio i proterao ga u Skoplje gde je naredio da se oslepi (u srenjem veku je postojalo verovanje da slep čovek ne može da vodi državu pa se oslepljivanje često koristilo da se onemogući nekome da dođe na vlast). Posle delimičnog oslepljenja, Stefan je sa ženom i dvoje dece Dušicom i Dušanom proteran na vizantijski dvor kod Milutinovog tasta cara Andronika II u Carigrad. Na zahtev Crkve Milutin dopušta Stefanu da se vrati u Srbiju ali zadržava Dušana kod sebe, najverovatnije kao taoca što je bila česta praksa u srednjem veku. Posle Milutinove smrti, Stefan je uz pomoć crkve i arhiepiskopa Danila postao novi kralj pod imenom Stefan Uroš III a istovremeno je krunisan njegov sin Stefan Dušan kao "mlađi kralj".Još kao „mladi kralj“ uspešno se suprostavio četama bosanskog bana Stefana II Kotromanića u Zahumlju (1329.). Komandovao je jednim delom vojske u glavnom napadu u bici kod Velbužda (1330), u kojoj se Srbija izborila za vodeću ulogu na Balkanu. Odnosi između starog i mladog kralja su se pogoršali januara 1331. godine.

U vreme bitke kod Velbužda (Ćustendil) Dušan se veoma se istakao, pa je kralj Stefan osećajući da mu je sin miljenik kod vlastele, te da bi mu možda moglo pasti na pamet da pokuša da preuzme kraljevski presto još dok je on živ, dodelio na vladanje Zetu koja brzo postaje pravo leglo nezadovoljstva i buntovnika. Vlastela okupljena oko Dušana neprestano ga je nagovarala da se pobuni protiv oca i da uzme vlast.

"Ovi ga danonoćno podsticahu da oduzme kraljevstvo iz ruku oca, koji je zbog starosti bio nesposoban za upravljanje, i da se tako obezbedi od svog brata Siniše, koga je njegov otac imao s drugom ženom" (Mavro Orbin)

Na neki način Orbin pokušava da baci krivicu na Stefana Dečanskog zbog toga što je imao sa Marijom Paleolog sina Sinišu kojeg je po nagovoru kraljice Marije počeo da priprema za prestolonaslednika, dok je prema Dušanu odjednom ohladneo. Veoma sličnu verziju iznosi i Nićifor Grigor. "Pošto se pak sam kralj, kome je bilo pedeset godina, oženi nanovo ćerkom carevom (iz Carigrada), kojoj je bilo tek dvanaest godina, a međutim ne oženi sina, i pošto s tom ćerkom carevom poče i decu rađati, sin kraljev, mladić duše vatrene, podražen i podbunjivan od vršnjaka svojih, poče smišljati odmetanje od oca i bunu protiv njega". Ipak to treba uzeti sa rezervom, osnovni pokretač Stefanovog pada nije bio Dušan, već isključivo nezadovoljna vlastela zbog Stefanovog ponašanja nakon Velbužda kada on nije iskoristio plodove ove velike pobede ne dopuštajući svojoj vlasteli zadobijanje novih teritorija i pljačku.

Već u jesen 1330. godine došlo je do otvorenog sukoba sina "mladog kralja" Dušana i oca kralja Stefana Dečanskog koji je sakupio vojsku i ušao u Zetu, došavši sve do Skadra. Sam Stefan je na skoro identičnom mestu ratovao sa svojim ocem, kraljem Milutinom, iz istih razloga kao i on sada sa svojim sinom samo u zamenjenim ulogama. Kao što se i onda sin nije suprotstavio ocu i povukao preko Bojane, tako se i sada Dušan povlači a Stefan razori Dušanov dvorac na obali reke Drimca i opljačka ceo taj kraj. Stefan se verovatno setio svoje pobune kada se isto tako povlačio pred Milutinom, koji ga ne na prevaru uhvatio, okovao, oslepio i proterao u Carigrad pa je pokušao nešto slično i počeo pozivati Dušana na razgovor. Dušan ipak saznaje da mu otac sprema likvidaciju pa se posle mnogo nećkanja na nagovor vlastele ipak odlučuje da pokuša da obori Stefana iznenadnim napadom. Sa manjom grupom odabranih vojnika i verne vlastele napadne Dušan svoga oca Stefana, dok je ovaj sa porodicom boravio u svom dvorcu Nerodimlju.Nakon toga počnu pripreme za Dušanovo krunisanje bez nekih većih problema, tako da otpora u državi nije bilo. Stefan Dečanski očigledno nije bio omiljen i njegov pad nije prouzrokovao nikakva uznemirenja, ali imajući na umu ulogu Crkve i samog ahiepiskopa Danila II u dovođenju Stefana na kraljevski presto, Dušan zamoli Danila II da dođe i da ga kruniše za kralja. Ovaj je mirno primio ovu smenu na prestolu i veoma svečano, krunisao Dušana za kralja svih srpskih i pomorskih zemalja na dan 8. septembra 1331. godine na dvoru u Svrčinu.

"I tako zapovedi da bude sabor Bogom sabrani otačstva njegova. I kada je ovaj preosvećeni došao sa Bogom darovanom mu pastvom, episkopima i igumanima, i sa celim klirom crkvenim, i kada je bio sabran ceo sabor srpske zemlje u njegovu carskom dvoru Svrčinu, i kada je bio slavni praznik Rođenje presvete Bogorodice, i na navečerje učiniše hvalbena slavoslovlja, kako je na pohvalu slavnom prazniku, i opet noćno stajanje takođe, i ujutro, dan nedelje, učiniše na ovom blagočastivom sve po zakonskom ustavu u crkvi svetoga Preteče, i preosvećeni arhiepiskop kir Danilo učini molitvu, i uzevši carski venac u svoje ruke, i položi na svečasnu glavu njegovu, govoreći: Položio si na glavu njegovu venac od dragog kamenja, i umoli od tebe života i dao si mu dužinu dana na vekove vekova" (Danilov učenik)

Neposredno nakon Dušanovog krunisanja Stefan Dečanski je umro 11. novembra 1331. godine i sahranjen je u svojoj zadužbini manastiru Visoki Dečani. Po Danilovom učeniku umro je prirodnom smrću dok drugi uzvori tvrde da je Dušan popustio pred navaljivanjem moćne vlastele i odobrio, ako već i nije naredio, da se Stefan pogubi.

"Privolevši se sin njihovim opakim savetima, posla neke ljude spremne da izvrše takvo zlodelo, te ga oni udaviše usred noći u rečenoj tvrđavi" (Mavro Orbin)
Za smrt Stefanovu vezana je i legenda o prokletstvu Dušanovih kasnijih potomaka, a kasnije i cele srpske države. Naime Stefan je, kada su došli ljudi da ga ubiju, prokleo sina i njegove potomke. Mada se ovo prokletstvo nije ispunilo na sinu, palo je ipak na njegova unuka Uroša, koji je izgubio kraljevstvo. Ova legenda je trajala mnogo vekova, a svi su se tog prokletstva setili onda kada je knez Lazar sa svojim ratnicima pao na Kosovu, a Srbija pala pod Turke.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://vrnjacka-banja.ace.st
 
.:Stefan Dusan:.
Nazad na vrh 
Strana 1 od 1
 Similar topics
-
» Stefan Malarme
» Dusan Radovic
» Dusan Kostic
» Stefan Lazarević
» Dušan Vasiljev

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Vrnjacka-banja :: Drustvo - Opste drustvene teme :: Istorija-
Skoči na: